Home » O nama

  • UNESCO
  • BETA
  • Center for Democracy and Reconciliation in Southeast Europe

U januaru 2005, Medijski centar Beta, Centar za demokratiju i pomirenje u jugoistočnoj Evropi (CDRSEE) i Kosovalajv (KosovaLive) pokrenuli su pionirski, a dovoljno složen projekat da nosi ime koje ne otkriva previše: Albansko-srpski forum za razmenu informacija (www.kosovakosovo.com). Cilj je bio stvaranje nezavisnog, pouzdanog, uravnoteženog i nepristrasnog internet sajta koji bi nudio vesti i komentare o Kosovu i svim problemima vezanim za njega, besplatno i bez predrasuda, tako što bi okupio dve ekipe umešnih profesionalnih novinara iz Beograda i Prištine. Sajt koristi tri jezika: albanski, engleski i srpski. Druga ambicija bila nam je da otvorimo prozor za uspostavljanje kulture dijaloga, nečega što je i Albancima i Srbima bolno nedostajalo u međusobnim odnosima protekle dve decenije. Želeli smo da uradimo i ozbiljno, temeljno istraživanje o tome ka kvi su opšti stavovi u društvu, da čujemo i objavimo kako običan svet – i Albanci i Srbi – vidi “one druge”, kako gleda na prošlost i, što je još važnije, budućnost. Konačno, imali smo želju da odemo dalje od kibernetičkog prostora, da materijal koji smo objavili preuzme što više albanskih i srpskih medija, da organizujemo sastanke i okupimo novinare obe strane. Da radimo zajedno kako bismo ostvarili ono što svaki predani novinar smatra svojom najvećom dužnošću – da piše za istinu, a ne za jednu ili za drugu stranu.

Gde smo sada, godinu dana kasnije? Koliko smo uspešni bili, šta je bilo najbolje, a gde smo se spotakli i prevalili samo deo puta? Sajt napreduje, registrujući sve više poseta svakog meseca. Objavljuje kvalitetne vesti i fotografi je, mada ne onoliko učestalo koliko smo želeli. Zbog manjka sredstava, ono što smo u početku zamišljali kao informativni sajt koji objavljuje vesti dva ili tri puta dnevno, za sada ih emituje samo jednom, svakog dana oko dva popodne.

Najviše uspeha imali smo u oblasti komentara. Sajt zajednički uređuju Kosovalajv iz Prištine i Beta iz Beograda i svakog dana, oba tima proizvode vesti na osnovu zajedničke uređivačke odluke. Pošto smo svesni osetljivosti pitanja kojim ćemo se baviti, uspostavili smo mehanizam da CDRSEE uskoči i arbitrira u slučaju neslaganja u uređivanju sadržaja. Veoma smo ponosni što za 12 meseci takva arbitraža nijednom nije bila potrebna. Šta više, bilo je prilika da su dva tima zajednički sačinjavala jednu vest. Izgradili smo i prija teljsku radnu atmosferu uzajamnog poštovanja u obe agencije, što u ovo vreme nije malo dostignuće. Kao rezultat, stvorili smo informativni internet sajt koji se ne mora svideti svakome, ali koji svako poštuje. Možda nevoljno, ali ga poštuju. Kako naše kolege iz medija i novinarske organizacije, tako i političke institucije.

Još jedan uspeh bio je doprinos boljem razumevanju stavova običnih ljudi na Kosovu i u Srbiji. Na osnovu istraživanja koje je sproveo doktor Kolin Ervin sačinjen je sveobuhvatan izveštaj koji ističe svu složenost problema sa kojima će Albanci, Srbi i međunarodni posrednici biti suočeni narednih meseci i godina. To je veoma ozbiljno sociološko istraživanje koje je dalo veoma zabrinjavajuće podatke i zaključke. Ono je, međutim, bilo veoma korisno kao realistični pokazatelj stanja stvari. Verujemo da nema koristi od gradnje mira na lažnim procenama, dok ovo istraživanje nudi one realistične.

Kad nam je bilo teško? Razočarani smo naporima da pronađemo sredstva za projekat i posledica toga je to što nismo otišli ni dovoljno daleko ni dovoljno duboko. Uprkos svim naporima, nismo uspeli da podstaknemo međunarodnu zajednicu da nam pruži dovoljnu finansijsku podršku, niti da uključimo dve vlade onoliko koliko smo želeli. Posebno žalimo zbog nedovoljnog uključivanja i finansijske podrške EU i njenih institucija. Ovaj projekat se zalaže za iste ciljeve za koje i EU: za multietničku saradnju, toleranciju, zajedničku viziju i ciljeve – a ipak nismo uspeli da pronađemo odgovarajuće mesto u budžetu EU. Posledica toga je mnogo skromniji projekat nego što je potreban u ovo odsudno vreme. Ipak, zahvalni smo onim donatorima, Unesku (UNESCO), FES-u, IFA-i, Sorosu, OEBS-u, Demokratskoj komisiji SAD i Balkanskom povereništvu za demokratiju, koji veruju u ovaj poduhvat i pomažu nam da nastavimo.

“Forum”, mesto gde smo želeli da uspostavimo kulturu dijaloga, zapravo je više bio mesto za suprotstavljene monologe. Znali smo da će to biti najteži deo naših napora. Po de fini čiji, dijalog podrazumeva razumevanje za stavove i osećanja “onog drugog”. Na Kosovu i oko njega, onakvog kakvo je danas, to je izuzetno teško postići. To se može videti u nedavno započetim “pregovorima” pod pokroviteljstvom UN. Ponovo vidimo dva ušančena monologa, a ne razumevanje za strahove, brige i duboko usađena osećanja druge strane. Nadali smo se da ćemo upravo takvim stvarima moći da se pozabavimo i, iako smo zadovoljni što primećujemo određene pomake, od uspeha smo još daleko. Za nas je to razlog da udvostručimo napore, a ne da posustanemo. Nadamo se da će donatori i partneri koji su podržali naše napore imati isti pristup.

Na kraju, ali ne manje važno, zbog nedostatka sredstava još nismo u potpunosti “mutirali” iz kibernetičkog prostora u stvarni svet, niti smo održali neophodne i izuzetno važne sastanke ni konferencije sa ciljem uspostavljanja dijaloga, najpre među novinarima, a zatim među ključnim igračima. Nadamo se da ćemo to uspeti u 2006. Kakvo god bilo političko rešenje za pitanje statusa, Albanci i Srbi su bili, jesu i ostaće – susedi. Vreme je da zajedno popiju kafu. Sama činjenica da će popiti tu prvu šoljicu mogla bi dovesti do toga da u njoj i uživaju.

Keljmend Hapdžiju

Ljubica Marković

Nenad Šebek